-„Hri­stos vas­kr­se! - Va­i­sti­nu vas­kr­se!”, u tom po­zdra­vu, u te če­ti­ri ri­je­či sa­bra­na je sva isto­ri­ja čo­vje­ka, sud­bi­na svih lju­di svih vre­me­na, ka­ko je go­vo­rio otac Ju­stin, ka­že pro­to­je­rej Pre­drag Šće­pa­no­vić uoči naj­ve­ćeg hri­šćan­skog pra­zni­ka Vas­kr­sa, Us­kr­snu­ća Isu­sa Hri­sta, ko­je sju­tra pro­sla­vlja­ju svi hri­šća­ni, is­toč­ne i za­pad­ne pro­vi­ni­jen­ci­je.
Naj­ve­ći i naj­zna­čaj­ni­ji hri­šćan­ski pra­znik – Vas­krs, tre­nu­tak je ka­da su se is­pu­ni­la pro­ro­čan­stva Sta­rog za­vje­ta, i po­če­lo do­ba No­vog za­vje­ta. Dan ka­da je, pre­ma hri­šćan­skoj dog­mi, Isus Hri­stos, Me­si­ja, čo­vjek, po­tvr­dio svo­ju bo­žan­sku i spa­si­telj­sku pri­ro­du. Pri­no­se­ći se­be na žr­tvu, pre­u­zi­ma­ju­ći gri­je­he svih lju­di, stra­da­ju­ći na kr­stu, i po­tom vas­kr­se­njem po­bje­đu­ju­ći smrt, otvo­rio je svim lju­di­ma put u vječ­ni ži­vot. Za­to ne ču­di što hri­šća­ni Vas­krs - Us­krs na­zi­va­ju i pra­zni­kom nad pra­zni­ci­ma jer nje­gov zna­čaj pre­va­zi­la­zi sva dru­ga čo­vje­ku kroz isto­ri­ju po­zna­ta de­ša­va­nja i svet­ko­vi­ne.
- Vas­krs je naj­ra­do­sni­ji pra­znik jer je na taj dan po­bi­je­đe­na smrt. Svi oni ko­ji su umr­li od Ada­ma na­o­va­mo, bi­će vas­kr­snu­ti. Vas­kr­se­nje je do­ga­đaj ko­ji po­tre­sa či­ta­vu ljud­sku pri­ro­du. Ono je do­kaz da smrt vi­še ne­ma onu moć i vlast nad ljud­skim ti­je­lom ko­ju je ima­la do­tad. Jer, upr­kos to­me što sva­ko ljud­sko bi­će mo­ra pro­ći po­ni­že­nje smr­ti, smrt je sa­da kao kre­zu­bi lav ko­ja ri­če da pro­gu­ta što vi­še lju­di, ali ne­ma vlast da u ze­mlji za­dr­ži mr­tvo ti­je­lo. Jer, Hri­sto­vo vas­kr­se­nje je na­še vas­kr­se­nje – ka­že sve­šte­nik Šće­pa­no­vić. Pod­sje­ća sve­šte­nik na ri­je­či vla­di­ke Ra­da – Pe­tra II Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša, „da vas­kr­se­nja ne bi­va bez smr­ti”, od­no­sno, da je Vas­krs pra­znik nad pra­zni­ci­ma, do­ga­đaj nad do­ga­đa­ji­ma, i ob­ja­šnja­va za­što se svi po­zdra­vlja­mo sa „Hri­stos vas­kr­se! - Va­i­sti­nu vas­kr­se!”.
- Po­zdra­vlja­mo se po­zdra­vom is­pu­nje­ne na­de i ra­do­sti ko­ju su če­ka­la po­ko­lje­nja i po­ko­lje­nja lju­di ko­ja su do Hri­sta umi­ra­la bez na­de. Hri­sto­va smrt na kr­stu bi­la je smrt smr­ti, ona je po­bi­je­đe­na i zbog to­ga smo mi hri­šća­ni ra­do­sni. Zbog to­ga, osmi dan od Vas­kr­sa, na Po­bu­sa­ni po­ne­dje­ljak no­si­mo na gro­bo­ve vas­kr­šnje ja­je i okre­ne­mo bu­sen tra­ve, i to je znak da ze­mlja ne dr­ži mr­tva ti­je­la, i da i na­ši pre­mi­nu­li osje­ća­ju tu ra­dost. Jer, ako Hri­stos ni­je vas­kr­sao, ka­ko ka­že apo­stol Pa­vle, uza­lud­na je i vje­ra na­ša i pro­po­vi­jed na­ša, i ljud­ski ži­vot ne bi imao smi­sla – do­da­je sve­šte­nik Šće­a­pa­no­vić.
Sju­tra će na Vas­kr­šnju li­tur­gi­ju na­rod u cr­kve do­no­si­ti i ofar­ba­na ja­ja, kao sim­bol vas­kr­snu­ća Hri­sto­vog. Ka­ko ob­ja­šnja­va sve­šte­nik, taj obi­čaj po­ti­če još od Hri­sto­vog vre­me­na.
- Pr­vo cr­ve­no ja­je je Ma­ri­ja Mag­da­li­na po­ni­je­la ca­ru Ti­be­ri­ju, i po­zdra­vi­la ga ra­do­snim po­zdra­vom. I eho tog po­zdra­va od­je­ku­je i da­nas - „Hri­stos vas­kr­se! - Va­i­sti­nu vas­kr­se!”, i ve­li­ki ru­ski sve­ti­te­lje Sv. Se­ra­fim Sa­rov­ski sva­kog čo­vje­ka je po­zdra­vljao sa „Hri­stos vas­kr­se ra­do­sti mo­ja!” – pod­sje­ća sve­šte­nik Šće­pa­no­vić, ob­ja­šnja­va­ju­ći da je to i pro­sla­vlja­nje te­me­lja hri­šćan­ske vje­re - Isus Hri­stos po­bi­je­dio je smrt, On je vas­kr­sao. I, On je do­nio lju­di­ma oslo­bo­đe­nje od te­ških la­na­ca smr­ti, od bez­na­đa, tru­le­žno­sti ma­te­ri­je i ko­nač­no­sti ovog svi­je­ta.Ž.J.


Kuc­ka­nje ja­ji­ma

Na Vas­krs pre­sta­je i če­tr­de­se­to­dnev­ni post, a na­kon pri­če­šća, vjer­ni­ci se mr­se upra­vo ku­va­nim i ofar­ba­nim ja­je­tom. Po­sto­ji i na­rod­ni obi­čaj da se oni ko­ji se mr­se pret­hod­no kuc­ka­ju ofar­ba­nim ja­ji­ma, i da se pro­ci­je­ni či­je ja­je je „ja­če“. Obi­čaj je i da se oni ko­ji do­đu tri da­na Vas­kr­sa da­ri­va­ju far­ba­nim ja­ji­ma, kao i da se no­se u go­ste. Ta­ko­đe, pr­vo ofar­ba­no cr­ve­no ja­je osta­vlja se da ču­va ku­ću do na­red­nog Vas­kr­sa, pa se zo­ve ču­var­ku­ća.


Otva­ra­nje „raj­skih” vra­ta

U cr­kva­ma se na Vas­krs, ka­ko ka­že sve­šte­nik Šće­pa­no­vić, otva­ra­ju Car­ske dve­ri na ol­ta­ru.
- Tim se po­ka­zu­je da je Hri­stos svo­jim Vas­kr­se­njem po­bi­je­dio smrt­nu ta­mu i po­no­vo otvo­rio raj ko­ji su na­ši pra­ro­di­te­lji Adam i Eva iz­gu­bi­li ne­po­slu­šno­šću Bo­gu. Raj ko­ji je bio iz­gu­bljen, Hri­stos je za­do­bio uki­nuv­ši smrt. Dve­ri osta­ju otvo­re­ne do Svi­je­tle su­bo­te po­sli­je Sve­te li­tur­gi­je, ka­da se Car­ske, kao i sje­ver­ne i ju­žne dve­ri za­tva­ra­ju – ka­že sve­šte­nik Šće­pa­no­vić.